SAN I STRAH. II
Dugo je u sjećanju ostao neprijatan osjećaj znojavog buđenja i straha. Čini mi se da mi je teže od samog straha padalo pitanje; – koga sam se to ja i čega toliko plašio? Prema mišljenjima psiholoških autoriteta – strah i mržnja su dva najiracionalnija osjećanja, zbog čega su tako često povezani…
Upravo kad sam počeo da se radujem što mi se san sa premijerom ne vraća u bilo kom obliku, kad mi se u snu pojavio ministar policije…ukoliko ne znate ko je taj, moram reći da ne bih znao ni ja da mi se nije tako spektakularno predstavio. Voli on svaku vrstu publiciteta, voli da se slika, da govori, a da baš ništa ne kaže.
Stigao je u moj san pravo iz nepostojanja, đe bi se nmogao veoma brzo i vratiti.
Otpočeo je svoj monolog o broju žrtava ubistava u Crnoj Gori do 2020 godine…
Prekidam ga i kažem mu da je u prošlosti bilo godina sa mnogo letalnijim ishodima, kao što su to bile 1943. I 1944. godina kada kosa smrti nije birala ni pol ni godine…
“Nema to nikakve veze sa onim o čemu želim da govorim, a i tebi bi bilo zdravije da to ne pominješ…govoriim o ubistvima na Cetinju. Moraš priznati da smo tu postigli značajan nspredak. Ranije su se ljudi ubijali đe ko stigne, a to je bilo mnogo teže kontrolisati, zbog čega su brojne žrtve ubrajane u žrtve nepoznatog počinioca! Pod takvim uslovima otkrivanje ubice predstavlja istinsko zadovoljstvo, koje ne može pokvariti ni činjenica da se izvršioci samoubijaju. Ostajemo uskaćeni za definisanje motiva ali i to malo koga interesuje.
Istina ima ih koji traže, uglavnom istih koji traže naše ostavke…!
“Pa da li ste bar razmišlali o ostavkama?”
“Misliš da mi nemamo pametnijeg posla od razmišljanja…?”
Da li mislite da je žrtvama ili njihovim najbližim lakše kad znaju ko je izvršilac, pogotovo kad njihovo otkrivanje nije postignuto vašom zaslugom?
“Ova tvoja sumorna zapažanja, makar i bila tačna nimalo nam neće pomoći…”
“Vjerujem, ali imate onog V.D. (vladinog doušnika) koji za sve ima odgovor, makar koliko bio daleko od istine. Uostalom zate istina ma kako bila gola nikada nije nimalo erotična. Zbog toga ne morate da se trudite da istinu obnažujete do gole banalnosti…”
“Znam da me tim svojim sofizmima (izraz mi se dopada iako ne znam što znači) želiš navući na tanak led. Uostalom već gubim interesovanje za ovo praznoslovljenje sa tobom, ali ću te preporučiti nekim mojim službenicima, pa neka se oni pozabave sa tobom…
Užasnut strahom sav u ledenom znoju – budim se!? ODAHNUH!
Piše: Obrad Pavlović, književnik
