„Vlada Crne Gore, stavljajući prioritet na EU agendu, planira da najveći dio obaveza i to onih suštinskih, završi u narednih godinu i po dana, odnosno do kraja 2025, kako bismo drugi dio mandata posvetili uspješnom privođenju kraju svih obaveza i dostizanju unutrašnje spremnosti za članstvo u EU“, kazao je glavni pregovarač Crne Gore sa Evropskom unijom Predrag Zenović na konsultacijama o Nacrtu program pristupanja Crne Gore EU 2024–2027 koji je danas održan, saopšteno je iz Ministarstva evropskih poslova.
Zenović je pojasnio da je PPCG krovni strateški dokument procesa evropske integracije Crne Gore koji definiše obim i dinamiku reformi koje su potrebne za usklađivanje Crne Gore sa pravnom tekovinom Evropske unije. Istakao je da se dokument odnosi na sva pregovaračka poglavlja i da su tabelarnom dijelu date obaveze za svako od 33 poglavlja.
„Nacrt programa pristupanja Crne Gore EU 2024–2027. u okviru sva 33 pregovaračka poglavlja, obuhvatio je ukupno 714 planova, pri čemu treba imati u vidu da se određen broj akata, ponavlja kroz više poglavlja. Od 714 propisa, 158 ih je planirano kroz strateški, a 556 kroz zakonodavni okvir, dok je od 556 planova čak 218 zakona, a 338 podzakonska akta“, kazao je Zenović.
On je kazao da je, što se tiče pregleda planova po godinama, najviše obaveza planirano za 2024. i to 335, dok je za 2025. planirano ukupno 228, za 2026. 100 propisa, a u 2027. je planiran 51 propis.
Glavni pregovarač je istakao da je najviše obaveza planirano u poglavljima 12 – Bezbjednost hrane, veterinarstvo i fitosanitarna politika (96 obaveza), 14 – Saobraćajna politika (66 obaveza), 23 – Pravosuđe i temeljna prava (51 obaveza), Sloboda kretanja robe (45 obaveza) i 27- Životna sredina i klimatske promjene (42 obaveze). Kako je pojasnio, najveći broj akata su planirali Uprava za bezbjednost hrane, veterinu i fitosanitarne poslove, Ministarstvo finansija, Ministarstvo saobraćaja i pomorstva, Ministarstvo turizma, ekologije, održivog razvoja i razvoja sjevera i Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
Skup, na kojem su učestvovali članovi pregovaračke strukture i predstavnici Odbora za evropske integracije Skupštine Crne Gore, kao i četiri nevladine organizacije, bio je prilika za razmjenu mišljenja s ciljem što kvalitetnije finalizacije ovog strateškog dokumenta.
Učesnici skupa su čestitali na odrađenom poslu i uloženoj energiji, ali i preporučili da se u narednom periodu više iskoriste kapaciteti nevladinih organizacija koje predstavljaju sponu Vlade sa građanima, imajući u vidu da su stalno na terenu, kao i da se u proces više uključe lokalne samouprave. Istakli su da je Program pristupanja ambiciozan plan i da je važno sagledati raspoložive kapacitete i nastojati da definisani planovi budu realizovani.
Poslanici Skupštine Crne Gore su ukazali na značaj postojenja političke saglasnosti i opredijeljenosti ka ispunjenju postavljenih zadataka i članstvu u EU. Takođe su ukazali na izazove koji se odnose na konkurentnost administrativne strukture i odliv kadrova.
Glavni pregovarač je istakao da je civilni sektor značajan korektivni mehanizam i da je važno njegovati partnerstvo sa nevladinim organizacijama. Naglasio je da je njihova pomoć neprocjenjiva, kako u dijelu kritičkog osvrta, tako i u pogledu davanja inicijativa.
Kada je riječ o administrativnim kapacitetima, Zenović je istakao da je važno da se na pravi način motivišu i u sistemu zadrže ljudi koji imaju institucionalnu memoriju.
Ocijenjeno je da su konsultacije dobra prilika da se, kroz dijalog, zajednički dođe do kvalitetnog strateškog dokumenta.
