Prva velika analiza stvarnih učinaka koje sankcije imaju na rusku ekonomiju pokazuje da Rusija žestoko gubi ekonomsku supstancu i da će posljedice sankcija biti razarujuće, kažu analize stručnjaka s Jejla, a priča o navodnoj otpornosti pa čak i napretku ruske ekonomije jednostavno nije istina.
“To je odraz široko rasprostranjenih, ali činjenično netačnih nesporazuma o tome kako se ruska ekonomija zapravo drži usred egzodusa više od 1000 globalnih kompanija i međunarodnih sankcija”, navodi se u analizi.
“Strateško pozicioniranje Rusije kao izvoznice robe nepovratno se pogoršalo, teško se nosi s gubitkom svojih nekadašnjih glavnih tržišta i suočava se s velikim izazovima u izvršavanju “zaokreta prema Aziji” s nezamjenjivim izvozom kao što je plin iz cjevovoda”, analiziraju stručnjaci s ovog prestižnog univerziteta.
Pao ruski uvoz, a proizvodnja stala
“Ruski uvoz je uveliko pao, a zemlja se suočava s teškim izazovima osiguravanja ključnih dijelova i tehnologije od neodlučnih trgovinskih partnera, što dovodi do široko rasprostranjenih manjkova snabdijevanja unutar njene domaće ekonomije. Uprkos Putinovim zabludama o samodostatnosti i supstituciji uvoza, ruska domaća proizvodnja potpuno je stala bez kapaciteta da nadomjesti izgubljene poslove, proizvode i talente; pražnjenje ruske domaće inovacije i proizvodne baze dovelo je do rasta cijena i tjeskobe potrošača”, navodi se.
Izgubili kompanije koje predstavljaju čak 40 posto ruskog BDP-a
Zbog poslovnog povlačenja, Rusija je izgubila kompanije koje predstavljaju čak 40% njenog BDP-a. “Putin pribjegava neodrživoj, dramatičnoj fiskalnoj i monetarnoj intervenciji kako bi izgladio ove strukturne ekonomske slabosti, koje su već poslale njegov državni proračun u deficit po prvi put u godinama i iscrpile njegove devizne rezerve čak i uz visoke cijene energije”, navodi se, dodajući da su i finansije Kremlja u mnogo težim nevoljama nego što se to uobičajeno shvata.
Gledajući unaprijed, za Rusiju nema izlaza iz ekonomske propasti sve dok savezničke zemlje ostanu jedinstvene u održavanju i povećanju pritiska sankcija protiv Rusije. Činjenice su da, prema bilo kojoj metrici i na bilo kom nivou, ruska ekonomija tetura.
“Ukupni prihodi od nafte i plina su više nego prepolovljeni prema podacima samog Kremlja, a osim toga Indija i Kina će sigurno iskoristiti činjenicu da Rusija ne može izvoziti na Zapad kako bi dodatno smanjili cijenu ruskih energenata”, piše u analizi.
Pati Evropa, ali više pati Rusija
Prošle je godine Rusija prema Kini poslala samo 10 posto količine plina koje je slala Evropi. Osim toga, plinovod prema Kini je 2014. kompletno finansirala Kina što znači da bi nove plinovode trebala finansirati Rusija. Gazprom, koji bi to trebalo finansirati, je prvi put u 30 godina stopirao isplatu dividende, a njegove dionice su ujedno najlošije dionice na moskovskoj burzi od početka invazije.
Postojeći plinovodi na istoku Rusije se ne mogu spojiti na azijski plinovod, a čak i oni plinovodi koji se već grade su godinama udaljeni od operativne upotrebe. Sve to ukazuje da je Putinovo “okretanje na istok” daleko od stvarnosti.
“Evropa pati zbog ruskog plina, ali bi se na kraju moglo pokazati da Evropa puno više treba Rusiji, nego Rusija Evropi. Evropa uvozi 46 odsto plina iz Rusije, ali Rusiji je to 83 odsto njenog izvoza plina. U prevodu, Evropa bi uz dosta muke mogla nadoknaditi uvoz iz Rusije, ali Rusiji će gotovo nemoguće biti nadoknaditi izvoz prema Evropi”, navodi se u analizi.
