Najčešće se oglašavaju, a i najglasniji su oni koje niko ništa ne pita… Vole da ponavljaju izanđala tuđa mišljenja, duboko ubijeđeni da su originalna, ili kako vole da kažu – samo njihova.
Drže se za njih kao davljenik za slamku, bez mogućnosti da shvate da su do pozicije ” trčanja po mišljenje” stigli sopstvenim, sitnim zadlugama, sitnim kao što su i oni sami, izgubili pravo i na ime i na prezuime.
Čude se otkud se najedanput, niotkuda pojvi ta Jelena Marković da im kvari sve planove i VIŠESTRANAČKU IDILU.
Gospođi Jeleni Marković je najveća mana što je zadržala ekskluzivno pravo da misli svojom glavom, a potom i hrabrost da to mišljenje javno iznese. Nije lako, zna i da zaboli, ali mnogo manje nego kada se ćuti i žmuri.
Nego, dolazi novi val koji će mnogo toga odnijeti sa sobom, snagom cunamija..
Šta li će tada biti sa nesnađenima, sa maratoncima utrke za tuđe mišljenje?
Ipak to je njihov problem zar ne???
