Bezbjednosna situacija na Kosovu, poslije prošlogodišnjih nasilnih incidenata, nije se stabilizovala i dalje je moguće pogoršanje što brine NATO i KFOR, izjavio je u četvrtak zvaničnik alijanse, na marginama samita u Vašingtonu.
Zvaničnik, koji se medijima obratio pod uslovom da ostane anoniman, podsjetio je da je poslije nasilja na sjeveru Kosova, broj pripadnika NATO misije (KFOR) povećan na 4.600 ove godine sa 3.700 u 2022, što je najveće pojačanje u protekloj deceniji. Zvaničnik NATO-a istakao je da se očekuje da trenutni broj trupa ostane na Kosovu “u doglednoj budućnosti”.
U sukobima sa Srbima na sjeveru Kosova, krajem maja prošle godine, povrijeđena su 93 pripadnika KFOR-a, neki sa “povredama koje su im uticale na živote” što je, kako je saopštio zvaničnik, najveći broj ranjenih od 1999. Sukobi su izbili na protestima zbog ulaska gradonačelnika albanske nacionalnosti u opštinske zgrade u Zvečanu, Zubinom Potoku i Leposaviću – opštinama sa većinski srpskim stanovništvom.
Tenzije na Kosovu su dodatno zaoštrene u septembru 2023. zbog oružanog napada grupe Srba na policiju Kosova u selu Banjska, u kojem su ubijeni jedan policajac i trojica napadača. Odgovorni za napad još nisu privedeni pravdi.
Incident je, kako je naveo zvaničnik, značajno uticao ne samo na sjever Kosova, već i na procjenu NATO-a da je zbog bezbjednosne situacije neoohodno održati povećan nivo snaga.
“Nastavljamo da pomno pratimo situaciju, sa veoma agilnom, fleksibilnom i vidljivom pozicijom na terenu… Spremni smo na dodatna prilagođavanja, po potrebi, da bi odgovorili na događaje na terenu. Ne želimo nasilje koje je obilježilo devedesete i rane 2000-te. Vjerujemo da stabilnost regiona i naših KFOR trupa zavisi od toga da svi akteri poštuju postojeće obaveze”, rekao je zvaničnik.
Naglasio je da je za NATO izuzetno važno da Beograd i Priština preuzmu odgovornost za oba incidenta i ponovio da bi trebalo da preduzmu konkretne korake da deeskaliraju situaciju i uzdrže se od jednostranih postupaka “koji stvaraju atmosferu za širenja nasilja”, ali i retorike koja izaziva podjele i tenzije.
Iste poruke, uz poziv na konstruktivni angažman u dijalogu u kojem posreduje EU, liderima Beograda i Prištine je prošle godine uputio generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg.
“Te poruke su i danas relevantne, oko devet mjeseci nakon posjete”, rekao je zvaničnik.
Poručio je da NATO podržava i ohrabruje dijalog i da od političkih rešenja zavisi buduća stabilnost i bezbjednosna situacija na Kosovu.
Beograd i Priština međusobno se optužuju za neuspjeh višegodišnjeg dijaloga o normalizaciji, a tokom poslednje runde na visokom nivou u Briselu nije bilo ni očekivanog direktnog susreta predsjednika Serbije Aleksandra Vučića i premijera Kosova Aljbina Kurtija.
Održan je i sastanak glavnih pregovarača, takođe bez konkretnih rezultata.
“Iz perspektive NATO-a, veoma je za žaljenje što tokom tih angažmana nije bilo dodatnih sporazuma ili napretka u dijalogu zato što to znači da tenzije na terenu i dalje imaju bezbjednosne implikacije”, rekao je zvaničnik NATO-a.
Alijansa, kako je naveo, poziva obje strane na konstruktivan i efikasan angžaman u dijalogu, jer rešenje može biti samo “političko”.
