Do smrti branio Crnu Goru: Na današnji dan poginuo crnogorski vitez Todor Dulović

“Svega su ga iskasapili ‒ nije imalo od njega što u zemlju da se baci…”

Na današnji dan, prije 98 godina, ubijen je crnogorski heroj – borac Za Pravo, Čast i Slobodu i poručnik crnogorske vojske Todor Dulović.

Rođen je 1895. godine u Trnovici. Bio je učesnik balkanskih ratova, borio se protiv austro-ugarske okupacije i bio je protivnik srpske aneksije iz 1918. godine.

Glava mi je bila ucijenjena od srpskih vlasti, ali ga nijesu mogli uhvatiti. Dva brata su mu ubili, a njegovu maloljetnu sestru su zatvorili i mučili.

Poginuo je u noći između 14. i 15. aprila 1923. u selu Prisoji (Andrijevica).

Milovan Đilas u “Besudnoj zemlji” pisao je o njemu:

“Todor se odlikovao od svih drugih komita ne toliko hrabrošću, iako je i hrabrosti imao na pretek, koliko razboritošću, a iznad svega čojstvom. On je znao danima da gladuje, a da nikome ne uzme ni koru suva hljeba, ako mu je ko dobrom voljom ne da.”

“Imao je svoju glavu, odvažniju i mudriju nego drugi, a uz to je bio pošteniji od sviju. Zbog toga je i bio primljen za vođu družine i priznat među najuglednije odmetnike u Crnoj Gori.”

“Bilo je nečeg naročitog, dobroćudnog u njegovom liku. Oružje nije nikad raspasivao ni oturao. Nije volio brojnu družinu: tri-četiri, najviše pet-šest, ali probrana druga. Nikad se nije mnogo smijao, a ni bio razgovoran. Strašan je bio samo na prvi pogled. Volio je da se igra sa djecom, ne braneći im čak ni da preturaju po njegovoj opremi i oružju. Prema starijim osobama bio je pažljiv. Sav je bio od priprostog junaštva i dobrote. ”

“Zima 1921-1922. godine bila je za Todora veoma teška. Otkrili su im sklonište i istjerali ih u mraz i snegove. ”

“Todor je izgledao veoma izmučen, iako to ničim nije odavao. Promrzao je u snjegovima, noge su mu trulile i od njega se širio težak zadah. No on je trpio ‒ ne žali se.”

“I iduću zimu je Todor preturio. Ali idućeg proljeća, 1923. godine, nije se pojavio zelenom gorom. I on je poginuo. Bio je pošao u Vasojeviće, da sveti nekog svog pobratima. Zanoćio je u kući pobratimovog brata, koji ga je bio i pozvao u osvetu. Taj ga je i izdao policiji i stavio mu u piće opoj.”

“Izrešetan mecima, Todor je još bio živ, iako nije bio pri sebi. Počeli su da pucaju u njega i da ga bodu bajonetima. Ali on ‒ pričali su ‒ nije htio da umre. Svega su ga iskasapili ‒ nije imalo od njega što u zemlju da se baci…”

IZVOR:
Antena M