Materijali iz EncroChat i Sky komunikacija u krivičnom postupku trebalo bi da budu potkrijepljeni dokazima pribavljenim na druge načine, a bezuslovno prihvatanje i korišćenje samo tih informacija kao dokaza otvara Pandorinu kutiju procesnih nepravilnosti, ocijenila je Vanja Bajović, profesorica Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
U proudcast-u koji zajednički realizuju agencija MINA, Centar za građansko obrazovanje (CGO) i fondacija Friedrih Ebert, Bajović je navela da se savremene forme kriminala ne mogu suzbiti klasičnim dokaznim sredstvima i istakla da je razbijanje EncroChat i Sky aplikacije bio sjajan poduhvat francuskog, holandskog i belgijskog istražnog tima jer su na taj način „doskočili kriminalcima“.
„Međutim, bezuslovno prihvatanje i korišćenje takvih dokaza otvara čitavu Pandorinu kutiju procesnih nepravilnosti, ali i praktično legitimiše masovni nadzor“, kazala je Bajović.
Ona je upozorila da će masovni nadzor moći da sprovode samo one države koje raspolažu potrebnom tehnologijom, ali i da, kada je u pitanju procesna strana, ne bi trebalo, zbog brzih i lakih osuda, odreći se garancija prava na pravično suđenje.
„Razumijem da je Tužilaštvu najlakše da kaže da ima Sky dokaze crno na bijelo. Međutim, treba imati u vidu da i odbrana ima pravo da se brani, da mora znati u svakom krivičnom postupku kako je određeni dokaz pribavljen da bi mogla da ga osporava na suđenju“, navela je Bajović.
Kako je istakla, ako se ponude samo dokazi u Excel tabeli, postavlja se pitanje da li je to kompletan razgovor koji se vodio između okrivljenih, da li postoje još neke osobe koje nijesu obuhvaćene tom konverzacijom, da li su pokrenuti postupci protiv svih koji su koristili EncroChat i Sky telefone i bavili se kriminalnim radnjama, kao i da li se krivični postupci vode selektivno.
U osvrtu na svoj naučni rad „EncroChat i Sky komunikacija kao dokaz u krivičnom postupku“, Bajović je rekla da je, nakon što su objavljene prve Sky prepiske, zanimalo sa stručne strane kako to funkcioniše, kako se koristi, i na koji način je Francuska mogla da pribavi toliku količinu podataka.
„Kada sam počela da istražujem Sky i EncroChat, najveći problem sa kojim sam se suočila bio je nedostatak materijala, jer u tom periodu nijesu postojale konačne odluke. Nikome u Evropi nije bilo jasno o čemu se tu zapravo radi i kako bi se trebalo ponašati kada se sudovi suoče sa takvim dokaznim materijalom“, objasnila je Bajović, uz napomenu da su joj kao osnova poslužile jedine dvije odluke koje su tada postojale – suda u Hamburgu i Kraljevskog suda iz Londona.
Bajović je rekla da se prvi dio rada načelno bavi dostavljanjem podataka iz inostranstva i mehanizmima međunarodne pravne pomaći.
„U tom kontekstu napravila sam razliku između država Evropske unije (EU) koje su u sistemu evropskog istražnog naloga i država koje su van EU, poput Srbije i Crne Gore, a gdje se dokazi dostavljaju putem sistema klasične međunarodne pravne pomoći“, dodala je Bajović.
Ona je objasnila da evropski istražni nalog značajno olakšava pravosudnu saradnju između država članica EU, u smislu da dokazi koji su pribavljeni u Njemačkoj mogu neposredno da se koriste u Francuskoj.
„Dok smo mi u klasičnom sistemu ekstradicije, EU funkcioniše po principu evropskih naloga za hapšenje. Sve se tretira kao da je jedna država, ne prolazi se kroz komplikovanu i zahtjevnu proceduru ekstradicije, kao što je slučaj sa državama van tog sistema“, rekla je Bajović.
Kada su u pitanju Sky dokazi, kako je navela, zanimalo je kako je Francuska došla do tih podataka, po kojem pravnom osnovu i da li se tu radi o masovnom nadzoru, o kojem se ELJSP izvišnjavao u dva navrata prije toga.
Bajović je ukazala na predstavku koju su dvojica britanskih državlljana podnijeli ESLJP, navodeći da su mnogi očekivali da će taj sud riješiti dileme koje su se pojavile.
„Međutim, ESLJP je sasvim elegantno odbacio predstavku. Znači, nije se uopšte upuštao u meritum i usmjerio ih je na Francusku pod obrazloženjem da u Francuskoj nijesu iskorišćena sva raspoloživa pravna sredstva“, pojasnila je Bajović.
Bajović je naglasila da je praksa Suda pravde EU vrlo značajna u kontekstu komunikacije, zato što su indirektno postavljeni kriterijumi za korišćenje tog materijala. Prema njenim riječima, dio koji se bavi samo i isključivo evropskim nalogom za istragu ne odnosi se na države regiona, s obzirom na to da nijesu u tom sistemu. Drugi djelovi, kako je navela, mogu da se primijene na našu praksu i zakonodavstva.
Bajović je pojasnila da se jedan od uslova koje postavlja Evropski sud pravde odnosi na to da postoji analogna dokazna radnja u drugim državama u kojima su mogli da budu pribavljeni Sky i EncroChat dokazi.
Drugi uslov Evropskog suda pravde je, kako je objasnila, da se okrivljenima omogući pravo na pravičan postupak i mogućnost da osporavaju dokaze u odbrani, kao i da se ta komunikacija ne koristi kao jedini dokaz u postupku, odnosno da bude potkrijepljena i drugim dokazima.
Bajović je istakla da treći kriterijum podrazumijeva da su države bile obaviještene o tom nadzoru. „To je u neku ruku i zaštita nacionalne suverenosti, u smislu da ne može strana država da vrši nadzor na teritoriji druge države bez znanja i saglasnosti te države“, navela je ona.
Govoreći o praksi u regionu, Bajović je istakla da u Srbiji nema pravosnažnih presuda u predmetima sa Sky i EncroChat prepiskama, ali da ima nekoliko odluka gdje su Sky dokazi prihvatani na način da se sudovi pozivaju na princip uzajamnog povjerenja.
„To se može kritikovati imajući u vidu da je princip uzajamnog povjerenja princip koji važi za države članice EU, a ne važi van tog evropskog kruga država članica“, kazala je Bajović.
S druge strane, kako je navela, nelogično je da sudovi u regionu bezuslovno prihvataju te dokaze, dok sudovi u EU postavljaju određene uslove za njihovo prihvatanje.
Bajović je istakla i razliku između ciljanog i masovnog nadzora, podsjećajući da kod aplikacija ne postoji naredba koja je usmjerena na tačno određene osobe, već je ona usmjerena na određeni broj korisnika.
Prema njenim riječima, diskutabilno je da li je Francuska dostavila državama regiona sve podatke ili ih je dostavljala selektivno. „Ako su dostavljani selektivno, to znači da Francuska posjeduje mnogo veći obim podataka o našim državljanima koji su koristili te aplikacije i svakog može da drži u šaci“, navela je Bajović.
Drugo pitanje je, kako je kazala, da li su pokrenuti svi krivični postupci na osnovu materijala kojim države raspolažu. „Tu ne postoji nikakva kontrola, odbrana nema nikakav uvid u taj materijal. To je nešto što utiče donekle na sve garancije pravičnog suđenja koje su višedecenijska tekovina“, kazala je Bajović.
Ona je naglasila da je materijal iz aplikacija dragocjen, ali da bi nadležni pravosudni organi trebalo da vode računa o tome da treba pribaviti i druge dokaze na osnovu onih koje su dobili iz aplikacija.
“Ako mi imamo Sky prepisku dvije osobe koje su planirale ubistvo ili neke koruptivne radnje, istražni organi bi trebalo da na osnovu toga pribave neposredno druge dokaze”, rekla je Bajović, naglašavajući da ako postoje i drugi dokazi onda čitava prepiska ne bi trebalo da bude sporna.
Govoreći o tome koliko je teško odrediti ko se krije iza određenog psudonima, Bajović je naglasila da su baš zbog toga potrebni drugi dokazi.
“Kada otkrijemo da se neko krije iza određenog pseudonima, treba obezbijediti i druge garancije pravičnog suđenja, u smislu da odbrana mora da zna kako su određeni dokazi pribavljeni da bi mogla da ih osporava na suđenju”, rekla je Bajović.
Kako je istakla, ako se spuste standardi pravičnog suđenja i bezuslovno prihvate SKY dokazi, bez ikakvih drugih procesnih garancija, spušta se standard i za druge predmete u kojima će možda biti nevine osobe i politički oponenti.
“Otvara se čitava jedna kutija nepravilnosti, uz potencijalnu prijetnju da se masovni nadzor legitimiše”, upozorila je Bajović.
Na pitanje koliko su države regiona osposobljene da adekvatno iskoriste podatke koje su dobile od EUROPOL-a, Bajović je ocijenila da su države regiona pravno nespremne da se suoče sa takvim izazovima.
“Mi ne možemo nadzirati komunikaciju ako nemamo zakonom predviđene dokazne radnje u smislu online nadzora, upada u računarski sistem,… To je ono što moderne države danas sve više predviđaju u svojim zakonodavstima”, rekla je Bajović.
Ona je istakla da je, u neku ruku, dobro što je Francuska dostavila podatke jer, kako je navela, mnogi postupci vjerovatno ne bi ni bili pokrenuti da se to nije desilo.
Na pitanje o objavljivanju prepiski iz aplikacija u medijima, Bajović je navela da u krivičnom postupku uvijek treba napraviti balans između pretpostavke nevinosti, zaštite interesa samog postupka i interesa javnosti da zna.
“U tom smislu, ne samo Sky, već bilo koji dokaz, dok se vodi istraga ne bi trebalo objavljivati u javnosti dok se ne donese pravnosnažna presuda”, zaključila je Bajović.
