Skupština Crne Gore razmatraće sjutra osam zakona o kojima nije sprovedena javna rasprava, što je nastavak izrazito netransparentnog načina pripreme propisa, saopštili su iz Instituta alternativa (IA).
Iz te nevladine organizacije (NVO) ocijenili su da je netransparentni način pripreme propisa karakteristika, kako aktuelne Vlade, tako i skupštinske većine.
Istraživač javnih politika u IA Marko Sošić kazao je da javna rasprava za pet zakona koje je predložila Vlada, a koji su sjutra na dnevnom redu, nije održana “iz razloga hitnosti”.
Radi se, kako je naveo, o važnim zakonskim tekstovima koji obuhvataju oblast koncesija, energetike, obnovljive izvore energije, državnu imovinu i unutrašnje poslove.
“Većina tih zakona nije bila ni planirana u programu rada Vlade za ovu godinu – zakoni o unutrašnjim poslovima, o koncesijama, o državnoj imovini”, kaže se u saopštenju.
Sošić je rekao da su na sve te zakone poslanici vladajuće većine podnijeli amandmane, koji u nekim slučajevima značajno mijenjaju osnovni predlog zakona.
“Od tri poslanička predloga zakona na dnevnom redu sjutra, svi su podnijeti od strane poslanika vladajuće većine i samo jedan ima mišljenje Vlade”, navodi se u saopštenju.
Sošić je ocijenio da su dvije sjednice vanrednog zasijedanja Skupštine, koje će biti održane sjutra, loš primjer koji sve više postaje praksa u zakonodavnom procesu.
Kako je kazao, od 78 Vladinih predloga zakona, koji su do sada upućeni Skupštini, tek je za trećinu sprovedena javna rasprava.
Sošić je rekao da je u najmanju ruku neobično da poslanici parlamentarne većine prednjače u broju zakonskih predloga, kao i da amandmanima značajno mijenjaju predlog zakona koji je utvrdila Vlada.
“Ovo ukazuje da je na djelu koordinisana akcija poslanika i Vlade da se važni zakoni donesu ili izmijene brzo i uz zaobilaženje faza procesa, kao što su javna rasprava, sveobuhvatna procjena uticaja propisa, usklađivanje sa Evropskom komisijom”, kaže se u saopštenju.
Navodi se da je, od početka rada 28. saziva, u skupštinsku proceduru predat 131 predlog zakona.
“Od toga je čak 40 odsto podnijeto od poslanika, i to prvenstveno od poslanika vladajuće većine, čak dvije trećine od ukupno podnijetih”, dodaje se u saopštenju.
Prema riječima Sošića, samo 15 odsto poslaničkih zakona sadrži makar i pokušaj procjene finansijskog uticaja propisa.
“Od poslaničkih zakona, Vlada rijetko daje mišljenja na propise, iako je na to obavezuje Poslovnik”, kaže se u saopštenju.
Vlada je, kako je rekao Sošić, do sada dala mišljenja na tek petinu predloga poslanika, i to gotovo isključivo na zakonske predloge poslaničke većine.
“Javnost se aktivno isključuje iz procesa pripreme propisa, kako uz ignorisanje te obaveze od Vlade, tako i uz podnošenje predloga zakona od strane poslanika”, navodi se u saopštenju.
Sošić je kazao da primjedbe koje su javno saopštene na Predlog zakona o korišćenju energije iz obnovljivih izvora, a koje zahtijevaju konkretne odgovore i objašnjenja, predstavljaju dokaz da je javna i stručna rasprava neophodna.
